Sama reč astrologija sastoji se iz dve grčke reči, ASTRO što znači zvezda i reči LOGOS što znači nauka ali se takođe reč logos može prevesti i kao govor ili reč, što bi u tom slučaju u bukvalnom prevodu značilo zvezdani govor ili zvezdana reč. Astrologija je i dalje svrstana u pseudonauku i nikako je ne treba mešati sa Astronomijom. Mada Astrologija i Astronomija imaju zajedničko poreklo i korene jer su se sve drvene civilizacije bavile izučavanjem Zvezda, njihovim kretanjem i uzajamnim odnosom i na taj način predviđali događaje koji slede. Astrologija je korišćena da predvidi rađanje velikih vladara, periode suša ili nekih meteoroloških katastrofi, periode ratova i mira itd. Tačno vreme nastanka astrologije se ne zna ali svakako ono što je sigurno je to da postoji od kada postoji i čovečanstvo. Koristili su je Maje, Inke, Asteci, Sumerijanci, Egipćani, Grci, Rimljani, Kinezi i Kelti (druidska astrologija). Takođe su Indijanska plemena Severne Amerike imala svoj vid astrologije.
Ona se u početku najviše koristila za izučavanje plime i oseke zbog brzog kretanja Meseca i zato je bila neizostavni deo Astronomije. Tokom istorije sama Astrologija dobijala svoju evoluciju osvajanjima Aleksandra Velikog i kombinovanjem znanja grčke matematike i geometrije sa astrološkim konceptima Egipta i Mesopotamije i sam spoj ta dva znanja rađa nešto danas nama poznato pod imenom Horoskop. Takođe se u Aleksandriji gradi biblioteka i otvara velika škola koja se bavi izučavanjem i prenošenjem znanja tako da je samim tim u vreme vladavine Aleksandra Velikog Egipat bio centar astroloških studija. Astrologijom su se u helenističkom periodu takođe bavili i imali veliki uticaj u njen razvoj i širenje veliki helenistički naučnici poput Talesa, Pitagore, Hipokrata, Platona, Euklida, Empedoklea, Euksoda i Anaksagore.
Jedna od najbitnijih ličnosti tokom razvoja moderne astrologije i neko koje napravio osnove geocentričnog sistema bio je Klaudije Ptolemej. Sam dalji razvoj i evolucija astrologije dovela je do stvaranja današnjeg najčešće korišćenog sistema za podelu astroloških polja tj. Astroloških kuća koje se koriste u izradi natalnih i ostalih horoskopa. Još neki od bitnijih umova koji su mnogo doprineli astrologiji i njenom razvoju bili su Nikola Kopernik, Paracelzus, Tiho Brahe, Johan Kepler, Isak Njutn i jedan među njima najpoznatiji zbog objave svojih proročanstava bio je naravno Nostradamus.
Čak i samo Hrišćanstvo je imalo želju da prida značaj i da priznanje delovima astrologije kao što astro-meteorologija i astro-medicina, ali je uvek bio problem natalna astrologija. Bez obzira i na tu činjenicu i samo nepriznavanje italijanski dvorci su vekovima imali svoje astrološke savetnike i doprineli razvoju astroloških školi i astrologije tokom perioda renesanse.
Kada je moderno doba u pitanju veliki značaj i doprinos kada je astrologija u pitanju ima nemački psihijatar Karl Jung kao i francuski psiholog Mišel Goklen. Nakon njih još jedan od brilijantnih umova, a bio zaljubljenik astrologije je Albert Einstein. Ni Nikoli Tesli astrologija nije bila nešto strano.Tokom ekspanzije astrologije u kasnijim godinama dvadesetog veka i pojavom raznih kvazi astrologa i proroka stvara se otpor ljudi prema astrologiji, što je normalan splet okolnosti kada se desi da urađena analiza ili predviđeni događaj ne rezonuje sa vama.
Astrologija je do danas evoluirala na mnoge astrološke grane i pod tipove, a kao jedna od najzanimljivijih je možda karmička astrologija. Svakako tu su i neizostavne godišnje prognoze i uporedni odnosno partnerski horoskopi, horarna astrologija, elekciona astrologija, kao i mnoge druge o kojima možete pročitati u budućim postovima.